Odlucio sam. 21 septembra krecem na put koji ce biti sve samo ne lak. Iako nisam jedan od onih koji prozima sve u detalje, zakljucio sam da cu to ovaj put morati. Krenuo sam od reda voznje vozova I odlucio tacno iz kojeg grada krecem kojim danom u koliko sati I koliko minuta. Da bih obezbedio sebi smestaj preko "couchsurfing-a" I da ne bih doplacivao za vozne karte, morao sam dam imam fiksni plan koga semoram pridrzavati. Kupivsi karte, zapoceo sam pretragu za smestaj I nakon par dana dobio odgovore. Uspeo sam da nadjem smestaj za prvu polovinu puta po neverovatnoj ceni od nula dolara (Los Angeles, Las Vegas, Flagstaff I Grand Canyon, Albuquerque). U Los Andjelesu odsedam kod nekog lika Bendzamina I njegove devojke. U Las Vegasu kod drugarica iz Hajata koje su se bas podesile u pravom trenutku u gradu grehova. Rajan, momak iz Flegstafa se ponudio da idem sa njegovim drustvom na kampovanje u Grand Kanjon na neke neverovatne vodopade. Videvsi sliku vodopada to nisam mogao da odbijem. U Albukerkiju jedno vece sam kod Landona lika koji mi je prvi izasao u susret za prenociste, a drugo vece kod neke cure Sol I njene cimerke, inace veoma lepih devojaka.

Obzirom da cu tokom ove ture se navozati bicikle ko nikad do sad, resio sam da malo oprobam biciklu I da napravim trening tako sto cu se provozati po okolini San Dijega. Krenuvsi od kuce resio sam da prvo obidjem pristaniste I stari jedrenjak zvani "Star of India". Stigavsi tamo odlucio sam da se ne penjem na brod zbog paprene cene koju imaju svi muzeji po San Dijegu. Pored jedrenjaka stoji oronula podmornica koja nije turisticki znacajna ali po meni podjednako interesantna.



Obzirom da je ova voznja bila veoma kratka, produzih do "Old Town-a", najstarije naseobine u San Dijegu koji su pre 200 godina naseljavali Spanci. Odusevljen prizorom kojim vidim poceo sam seriju fotografija koja nije imala kraja. Mesto sam doziveo kao vracanjne u proslost divljeg zapada.



Vreme je I dalje bilo lepo pa sam odlucio da produzim dalje. Sledeca stanica "Pacific beach". Stigao sam do pocetka plaze, mesta koje sam cesto posecivao. Kako sam ovo mesto davno izgustirao produzih dalje duz cele plaze koja se pruza par kilometara. Kraj plaze. Sta sad?
Vratiti se kuci nije opcija iako sam presao malo vise od 15ak kilometara. Rekoh sebi jos jedna stanica I palim nazad da me ne uhvati mrak.



Sledeca stanica "La Jolla", mesto gde po prici Jelena Jankovic gradi kucu. Inace mesto luksuznih kuca I luksuznijih radnji poput onih u kojima se prodaje nakit za cene sa velikim brojem nula. Izvozah se po "La Jolla-I" produzio sam dalje kako mi moj avanturisticki duh nalaze. Uputio sam se ka "Del Mar-u".



Vozeci tako nekih pola sata stigao sam do nekih novih plaza. Upitah da li se nalazim na pravom mestu na sta sam dobio odgovor da do konacne destinacije ima bar jos 10 milja (16 km). Uporan kao I uvek, nastavih uzbrdo sve dok mi dusa nije bila u nosu I "La Jolla" kao na tanjiru. Pogled se pruzao daleko, a sunce koje je bilo tacno iznad glave kvarilo je ugodjaj. Nakon voznje navise, uvek sledi voznja nanize. Oznojen sa otezanom majcom sam jurnuo pored golf terena I univerziteta I istog trena sam pozeleo da mi opet bude toplo. Destinacija "Del Mar" nakon nekih 45 minuta voznje se pojavila kao I sumnja vratiti se kuci pre mraka. Obzirom da budale uvek sreca prati, zapazio sam da od univerziteta ide autobus koji vodi do "Old Town-a", a odatle mogu trolijem (tranvajom). Rekoh sebi ako je tako onda idem dalje pa cu se vratiti javnim prevozom nazad.

Put zvani "Historic route 101" koji se pruza duz obale Pacifika se prostirao ispred mene.


Sa osmehom na licu I vetrom u (retkoj) kosi jurio sam ka za sada nepoznatoj destinaciji. Cilj je bio stici sto dalje ali kao ljubitelj fotografije cesto sam pravio pauze sa zeljom da uslikam nesto lepo.

Ili pak nesto bizarno smesno poput ove autobuske stanice.



Prosavsi "Solana Beach" dodjoh do mesta zvanoh "Escinitas". Htedoh da svratim na pivo u obliznjem baru ali sam ipak produzio jer ko zna koliko kosta doci do San Dijega odavde. U Dzepu sam imao samo 20 baka jer nisam ni planirao da idem dalje od "Old Town-a".



Podaleko odatle se nalazi mesto "Carlsbad" poznato po zabavnom centru "Legoland" napravljenom od lego kockica. Cak su I camci kojima se plovi po jezeru napravljeni od lego kockica. Nakon duge voznje sa bolom u zadnjici stizem do kako sam konacno resio poslednje
destinacije. Seo sam na plazu I uslikao sunce koje se sakrilo iza oblaka, a uskoro ce nestati I iza horizonta.




Mrak je nastupio ubrzo. Ugledao sam autobus u daljini I bio presrecan sto ga vidim. Minut kasnije I dalje sam stajao na stanici izgovarajuci kletve usmerene vozacu koji je prosao praveci se da me ne vidi.

Pocele su sumnje. Da li ce stati sledeci I da li ovde uopste staju autobusi. Jednoj muci uvek priskoci I druga. Guma ispustila, busna. Reko sebi menjacu je kuci ako stane autobus, ali ako ne stane bice zavrzlame. Kuda I kako, imao sam nekih ideja ali nisu bile bas sjajne. Nakon pola sata cekanja na 45 milja (70 km) od San Dijega, u daljini ugledah autobus. Kako se autobus priblizavao ne usporavajuci ni malo, sumnja je rasla. Mahnuvsi par puta i autobus stade. Inace ovde
autobusi imaju mesta za 2 bicikle na nekoj spravi ispred soferke. Kako posasdih biciklu, posadio sam I sebe. Nakon 3 prevoza I 3 I po sata voznje stigoh u centar San Dijega. Presrecan zbog nove avanture ne marim za bol u zadnjici. Ulazim u stan kad ima sta da vidim. U stanu me docekuju 2 pilota koja su mi pomogla da zamenim gumu.