недеља, 11. јул 2010.

ko radi...... taj ima pravo da se sprda

Radeci u hotelu a ne doziveti neke interesantne siuacije je prosto ne zamislivo.
U hotelu imam razna zaduzenja, od ciscenja, pranja i susenja vesa po perionici, dostavke na zahtevku gostiju, pa do nadzora soba.

Obzirom da svaki dan ubacujem flasianu vodu u frizidere po sobama, na zaduzenje su mi dali magicni kljuc koji otvara sva vrata. Tako mi se pre nedelju dana desilo da upadnem u sobu nekoj crnkinji dok je gola lezala u krevetu. Pored nje je lezao decko koji je spavao. Samo me je zbunjeno ispratila pogledom dok ja nisam izasao i zatvorio vrata za sobom.

Pre par dana slicna situacija, kucam na vrata, otvara devojka ogrnuta nikad manjim peskirom posle kupanja. "Izvinite, navraticu kasnije" rece ja. A ona ni 5 ni 6 nego, "udji slobodno..." Dobro ako je tako, meni ne smeta.

Danas sam u Hotelu video Kendru, inace bivsu porno zecicu koja sad ima svoj TV show na televiziji E! Nije losa, moze da prodje. Dosala je sa muzem, a da nije, odneo bih joj koju flasu vode u sobu.

Pre nedelju dana prolazio sam dokom kad na jahti Horejsio Kejn ( Horatio Caine), CSI MIAMI, i zamislite, nije nosio cvike.

Kao sto stara poslovica glasi, "Ko radi......... taj ima pravo da se sprda", tako ja resih da ispostujem narodne umotvorine.

Bese 4 Juli, americki praznik oslobodjenja. Vracam se sa posla umoran, kad u 9 sati pocese da pucaju vatrometi. Nebo crveno. Hiljade i hiljade vatrometa puca na sve strane. Taj trenutak me podsetio na bombardovanje i trajalo je bogme jedno pola sata. Pogledam kroz teresu kad vidim ono svi negde idu, zezanje, ludnica. Samo ja kuci, sam. Cimeri odavno pedalaju rikse za pare i nemam sa kim da izadjem. Reko ako nemam sa kim, onda sam idem. Nikad sam nisam isao u grad ali ovaj put moram. Ko zna kad cu i dal cu ikad vise prisustvovati nekoj zurci za 4 Jul.

Na brzinu obalicm farmerke (cimerove jer su moje misteriozno nestale u hostelu u Njujorku), oblacim majcu koju sam upravo pazario od drugara (inace rodjen trgovac, jer uglavnom stvari koje poseduje nije pazario uopste - citaj: ukrao) i nazuvam tike nike i pravac gaslamp* (sam centar grada).

Setam ulicom, svi veseli, pijani, svi u drustvu, jedino ja sam. Malo se osecam cudno sto sam idem u grad ali jbg, sta cu kad moram. Iz klubova dopiru zvuci muzike, a hostese samo sto te ne hvataju za rukav i uvlace unutra. Razmisljam se sta cu, gde cu i shvatim da jedino na tehno zurci mozes da budes sam i da te boli uvo. Dolazim do kluba gde se ceka red (zamisli od svih klubova gde ubacuju ljude vukuci ih za rukav, ja bas moram da udjem u onaj gde se ceka red). Cekajuci u redu sa nekom curom koja jedva stoji na nogama shvatam da nije ni cudo sto se ceka red jer je unutra ludnica. Svaki korak blizi vratima me je slao u sve vece uzbudjenje sta me ceka iza njih. Pogledase mi pasos i vrata raja se otvorise.

Zurka snova. U klubu ne dozvoljavaju da se gosti guzvaju tako da ima dovoljno mesta da se skace, ozvucenje nikad bolje, svetla, strobovi, balkoni sa igracicama, devojke, ma nemam reci. Pivo 5$ dolara, komada 2 molicu. Ne ceka mi se u redu za pice vise puta. Pred kraj zurke najavise neku curu koja peva uz haus muziku i svi uhvatise telefone i pocese da snimaju. Shvatih da je neka poznata a nemam pojma ko je, izvadim i ja svoj telefon i pocnem da snimam. Ima snimak na fejsbuku. Zavrsila se zurka, pravac kuci, sutra je radni dan.

Nedelju dana kasnije nisam mogao da odolim da ne odem ponovo. Ovog puta bolje jer sam upao u neko zensko drustvo. Na bini devojka igra sa anakondom kao iz filma "Od sumraka do svitanja", druga se igra se brusilicom i baca varnice (takodje ima snimak). Sve u svemu nasao sam vrhunsko mesto da izlazak i resio sam da ga posecujem barem jednom nedeljno.

Sad palim na bazen, cekaju me neke Ruskinje, a posle mi dolaze neke litvanke i rumunke sa posla, pravimo zurku...

Нема коментара:

Постави коментар